13.12.2010.

To još niko ne ume

Hajde plači sa mnom
niko ne plače kao ja
biće ti malo nezgodno

uvek mi nabiju prst u oko

smeta im zvuk okamenjenih suza dok prave rupe u podu
Hajde plači sa mnom
samnom je najlepše plakati
biće ti malo nezgodno
moraćeš da mi brišeš suze
a to još niko ne ume.

Hajde raduj se sa mnom
niko se ne raduje kao ja
skakaćemo po žardinjerama
vrtećemo se oko uličnih svetiljki
ljubićemo drvorede
širiti ruke, hvatati radosne sebe u letu
biće ti malo nezgodno
gledaće nas prolaznici
malo je reći mrko
iako nikog ne mlatiš i nikom ne smetaš
svikli se na čemer
pa im je čudno, sve što se izvije drugačije

Hajde raduj se samnom
niko se ne raduje kao ja
bubamari na ruci
svicima u krilima leta
procvalom mirisu lipa
pesmama reka
biće ti malo naporno
treba prepoznavati radost dvadesetčetri sata.

Hajde pij sa mnom
jer niko ne pije i ne nazdravlja kao ja
Uzdravlje mojih zvezda i breza
što me nikad napuštale nisu
za svaku ponaosob po kriglu piva
Hajde pij samnom
jer niko ne zna kao ja
za svaku žicu zadenuti milion razbijenih parčića sebe
biće ti malo nezgodno
iako ne praviš galamu i pijan
ne mlatiš ostale goste
biće ti malo nezgodno
ako nas primete
kako plivamo kroz pločnike i nevidljive zidove
moraćeš da naučiš
u pravom trenu da zagrliš svaki moj skrhan deo
i da ga uspavaš izranavljenog
a to još niko ne ume.

Hajde crtaj sa mnom
jer niko ne crta naslagama ugljena iz sebe
biće ti malo nezgodno
umakaćeš prste u moja nedra
treba istrošiti taloge
ima ih za par gradova, u muralima sve zgrade da osvanu
a posle
moraćeš da naučiš prepoznavanje mog spokoja
i trebaš me zagrliti i tad
a to još niko ne ume.

Hajde boluj sa mnom
niko ne boluje kao ja
teglićemo bol u zavežljaju na štapu
savijaće nam kičmu
a mi ćemo se uzdizati
i radovaćemo se,
veruj
bar za trunku više od drugih
jer ćemo pevati pesmu
Nismo beskičmenjaci i plastičnjaci
moraćeš da naučiš da me lečiš, umiriš, miluješ
dok bolujem od ljubavi
kasno ih lažne naslutim
zaletim se otvorenog srca
koplja lakše prodru
a ja ostanem tako
da krvarim na lažima
zabezeknuto i zveknuto
malo je reći
k’o glavom o banderu
moraćeš da naučiš razvezivanje čvorova bola
kad zadesi se tako da umrse se raznoliki
za isečenim drvetom
za ljudima koji se nikad ne vrate
za istopljenim snegom
moraćeš da naučiš razvezivanje čvorova
dok bolujem od mržnje
čiji me hici okrznu u hodu
a od nje bežim odavno
sluhom i mirisom
vidom i jezikom
dušom i umom
biće ti teško
jer to je maraton za ceo život.

Hajde sanjaj sa mnom
jer niko ne sanja kao ja
brdo pahulja
i kako pronalazi poljane na kojima niču stihovi
dobrotom opijeni
makar ih nikla samo dva
biće ti malo nezgodno
moraćeš da se hraniš ostvarenjima malih snova
da roniš kroz plitke i duboke snove
i letom dotakneš njihove vrhove
a to još niko ne ume.
Hajde pričaj sa mnom
jer niko ne priča toliko koliko ja
biće ti malo nezgodno
moraćeš da shvatiš
može se biti pričljiv i mudar istovremeno.

Hajde ćuti sa mnom
biće ti mnogo teško
ozbiljno mi lice
moraćeš naučiti da ga nosiš
i svima objašnjavaš
da nisi ljut i neraspoložen
samo ti, lice takvo
ja sam se umorila od objašnjavanja
ako se umoriš i ti
evo, kupićemo maske klovnova
pa ćemo se stalno keziti
ili ćemo štipaljkama, krajeve usana zakačiti za uši.

Hajde izvinjavaj se sa mnom
jer niko se ne izvinjava kao ja
kad treba i kad ne treba
biće ti veoma nezgodno
učićeš od mojih breza i zvezda
kako se izvinjava bez podteksta
šumova predomišljanja
a to retki znaju
moraćeš da se naučiš strpljenju
neka izvinjenja stižu sa decenijom kašnjenja.

Hajde igraj se sa mnom
niko se ne igra kao ja
igraćemo žmurke
biće ti malo nezgodno
dok se pokušavaš uvući u tubu boje
sakriti se na polici iza knjiga
između dve stranice
iza dva slova
igraćemo pošteno
zapamti
nikad se nećemo igrati grubih igara
nikad se nećemo igrati rata
ni postrojavanja
čim mi neko naredi da se postrojim
ja se rastrojim k’o četa leptira
takva mi šarena neposlušnost
verujem
neće ti biti teško
mi smo deca ranjenog pogleda.

Hajde voli sa mnom
niko ne voli kao ja
moraćeš da naučiš
„ako se voljenje uopšte može učiti¤
to mora da traje dugo i strasno i iza beskraja
biće ti teško
treba voleti tako
i raznovrsno
treba voleti
zarazno i bez predaha.

Hajde želi sa mnom
jer niko ne želi tako malene želje kao ja
modroplav kačket
bordo plišanu svesku
mesingan fenjer u sobi okačen
bosu nogu u travi
nežnost maslačka na ramenu
pev slavuja, poželi

Hajde želi sa mnom
jer niko tako bandoglavo
uporno
ne upire želju
da se rodi kad hoće i gde hoće
biće nam mnogo teško
to još niko nije uspeo.

Hajde svetli sa mnom
sedefasto kao Mesec
počnimo odatle
to je bar lako…
…a za ostalo, biće ti, kako se snađeš
jer niko nije
nepodnošljiv
uvek
kao ja
tako bar kažu oni
koji sve ono
još ne umeju.

Nikita Stanesku

Нема коментара:

Постави коментар